SAŽETAK
    Očuvanje zdravlja, zdravstvene potrebe različitih socioekonomskih kategorija i korišćenje zdravstvene zaštite praćenii su kroz tri indikatora o ciljnoj populaciji: zaposlenost, obrazovanje i imovno stanje. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku u Jablaničkom okrugu, krajem 2001. godine. U posmatranoj populaciji odraslih svaki deveti ima neko telesno oštećenje, ali postoje razlike, najviše ih je u grupi penzionera, a najmanje u grupi zaposlenih. Razlike se primećuju i u odnosu na pojedine faktore rizika, kao i u broju poseta lekaru opšte medicine. Sopstvena ocena ličnog zdravlja u odnosu na nivo obrazovanja ukazuje da broj onih koji ga ocenjuju kao dobro i odlično opada sa padom nivoa obrazovanja i obratno. Telesna oštećenja kod osoba nižeg materijalnog statusa su češća nego kod višeg. Hipertenzija, kao pokazatelj zdravlja, ćešća je u grupi sa lošijim imovnim stanjem nego dobrim, a gojaznost obrnuto. Rezultati istraživanja pokazuju da postoje značajne razlike u zdravlju i zdravstvenim potrebama stanovništva različitih socioekonomskih grupa, dok su razlike u korišćenju zdravstvene zaštite minimalne.
    Ključne reči: zdravlje, zdravstvene potrebe, socioekonomski status, zaposlenost, obrazovanje i imovno stanje.

Uvod
    Brojne su determinante zdravlja koje se odnose na socioekonomski status, odnosno mesto u socijalnoj hijerarhiji. Po pravilu se socioekonomski status meri kroz tri indikatora: zaposlenost-zanimanje, obrazovanje i imovno stanje. Više od polovine svih bolesti upravo je uslovljeno ovim determinantama. Zbog toga se smatra da promena u zdravstvenom stanju, naročito kod ugroženih grupa stanovništva nastaje pre svega pod dejstvom pomenutih vitalnih indikatora procene uspešnosti socioekonomske politike jedne zemlje. Život u siromaštvu je jedan od najvećih zdravstvenih rizika koji ugrožava zdravstveni potencijal, odnosno zdravstvenu ravnotežu pojedinca i zajednice. Siromaštvo predstavlja najveću pojedinačnu determinantu zdravlja (odnosno bolesti) bez obzira da li je definisano kroz dohodak, socioekonomski status, obrazovni nivo ili pak kroz uslove života. Veliki broj ljudi u mnogim evropskim zemljama je, uključujući i našu, pod rizikom da živi u siromaštvu.
    Smanjivanje socioekonomskih nejednakosti predstavlja izazov za zdravstvenu politiku, ne samo zato što one predstavljaju socijalnu nepravdu, već i zbog toga što se rešavanjem socioekonomskih problema poboljšava opšte zdravstveno stanje, posebno ugroženih kategorija stanovništva u celini. Zato je jedan od vodećih ciljeva zdravstvene politike zdravlje u XXI veku "Veća jednakost u zdravlju".
    Osnovni cilj istraživanja je procena zdravlja i na osnovu korišćenja zdravstvene zaštite kod različitih socioekonomskih kategorija stanovništva.

Metodologija
    Procene zdravlja, zdravstvenih potreba i korišćenja zdravstvene zaštite različitih socioekonomskih kategorija stanovništva baziraju se na rezultatima istraživanja reprezentativnog uzorka od 986 osoba starijih od 19 godina Jablaničkog okruga u 2001. godini (pomoću anketnog upitnika i objektivnih merenja). Analizirani indikatori socioekonomskog statusa su zaposlenost, obrazovanje i imovno stanje. Metodološki, primenjen je statistički metod retrospektivne analize posmatranih obeležja, njihov grafički prikaz. Kod određivanja statističke značajnosti razlike primenjivan je parametarski test uz adekvatne korelacije. U prikupljanju podataka izvršeno je anketno istraživanje sopstvenim upitnikom.

Rezultati
a) Zaposlenost
U strukturi stanovništva Jablaničkog okruga nezaposlenih je 31%, a 40% su zaposleni, dok ostalih 29% čine penzioneri (starosni, porodični ili invalidski). Razlike u oceni zdravlja kao lošeg među ovim grupama su veoma značajne: najveći broj je kod invalidskih i starosnih penzionera a najmanji kod zaposlenih (grafikon 1).

Grafikon 1. Ocena zdravlja kao lošeg u odnosu na zaposlenost
U populaciji odraslih svaki sedmi ima neko telesno oštećenje koje mu otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti i to najviše invalidskih penzionerima (28%), a najmanje zaposlenim (7%).

Grafikon 2. Distribucija hipertenzije u odnosu na zaposlenost
Povišeni krvni pritisak je značajno ređi u grupi zaposlenih, a češći među starosnim i invalidskim penzionerima (grafikon 2).
    Najviše pušača je u grupi zaposlnih (44%), a najmanje među starosnim penzionerima (18%). Gojaznih je najviše u grupi starosnih penzionera (76%), a najmanje u grupi nezaposlenih (59%). Fizička neaktivnost je najizraženija kod starosnih penzionera (74%), a manje je zastupljena kod zaposlenih (48%).
    Pušenje je rašireno kod polovine odrasle populacije Jablaničkog okruga, značajno manje među onima sa višim obrazovanjem (29%) i bez obrazovanja (39,4%), a najviše u grupi sa srednjim obrazovanjem (69%). Objektivnim merenjima je utvrđeno da je gojaznih najviše u grupi bez obrazovanja (47,1%) i u grupi sa višim i visokim obrazovanjem (48%). Uočljivo je takođe da mnogo manji broj, i to u svim podgrupama ljudi, smatra da je gojazno i nema statistički značajne razlike u odnosu na nivo obrazovanja. Broj onih koji su fizički neaktivni u slobodno vreme raste sa padom nivoa obrazovanja, dok je fizička neaktivnost na poslu obrnuto proporiconalna nivou obrazovanja (p< 0,001).
    Prosečan broj faktora rizika po jednoj osobi značajno raste sa padom nivoa obrazovanja kao i prosečan broj prisutnih bolesti. Najveći broj ispitanika smatra da nije pod rizikom da oboli od neke bolesti, i to značajno više oni manje obrazovani.
    U prosečnom broju faktora rizika postoje značajne razlike: oni su ređe zastupljeni kod zaposlenih (1,96) i nezaposlenih (2.18) u odnosu na starosne (2,91) i invalidske penzionere (2,87) (grafikon 3).

Grafikon 3. Distribucija faktora rizika u odnosu na zaposlenost
    Analiza podataka o korišćenju zdravstvene službe pokazuje da oko 63% zaposlenih i nezaposlenih ima svog lekara opšte medicine, a češće invalidski (67%) i starosni penzioneri (83.2%), koji ga češće i posećuju u odnosu na nezaposlene (41%). Oko 70% ispitanika je zadovoljno svojim lekarom opšte medicine, a najzadovoljniji su invalidski (88,2%) i starosni penzioneri (90%), a najmanje su zadovoljni zaposleni (43,7%). Tokom 1998. godine bolničko lečenje je koristilo 10,3% ispitanika, što odgovara stopi hospitalizacije za ovaj region i nema značajnih razlika među različitim kategorijama zaposlenih. Oni koji su bili na bolničkom lečenju najzadovoljniji su radom i odnosnom lekara prema njima, a najmanje su zadovoljni kvalitetom hrane, higijenom i odnosnom sestara i ostalog osobalja prema njima. Uopšte posmatrano, njihova opšta ocena o bolničkom lečenju je daleko viša nego pojedinačno posmatrano u odnosu na zadovoljstvo zdravstvenim radnicima, kvalitetom hrane ili pak higijenom, verovatno i zato što se u tri četvrtine slučajeva bolničko lečenje završilo ozdravljenjem ili poboljšanjem zdravlja.
    Oko trećine odraslih je poslednji put bilo kod lekara opšte medicine pre više od godinu dana ili nikada nije ni bilo (nema značajnih razlika u pogledu obrazovanja).
    Zadovoljstvo radom lekara opšte medicine, kao i korišćenje bolničke zaštite i bolničkim lečenjem je veliko među stanovništvom bez obzira na nivo obrazovanja.

b) Obrazovanje
U strukturi stanovništva Jablaničkog okruga 9.4% anketiranih ima visoko i više obrazovanje, 37.7% srednje, 23.4% osnovno a 29.5% je bez obrazovanja. U odnosu na pol nema značajnih razlika izmedu visokog, višeg i srednjeg obrazovanja ali je više žena bez obrazovanja. Zapaža se da broj onih koji svoje zdravlje ocenjuju kao dobro i odlično pada sa padom nivoa obrazovanja i obratno (p < 0,001)(grafikon 4).
    Broj osoba sa telesnim oštećenjem raste sa smanjenjem nivoa obrazovanja i najveći je u grupi bez obrazovanja (grafikon 5).
Grafikon 4. Ocena zdravlja kao lošeg u odnosu na obrazovanje
Grafikon 5. Telesno oštećenje u odnosu na obrazovanje
Frekvencija osoba sa povišenim krvnim pritiskom raste sa padom nivoa obrazovanja (grafikon 6).

Grafikon 6. Hipertenzija u odnosu na obrazovanje

c) Imovno stanje, zdravlje i navike
    U oceni sopstvenog zdravlja, najveći broj onih koji procenjuju svoje materijalno stanje kao dobro, tako ocenjuje i svoje zdravlje i obrnuto. ^ešća su telesna oštećenja kod osoba nižeg materijalnog statusa nego višeg i češće im ta oštećenja prave smetnje u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (p <0,001).
Hipertenzija kao faktor rizika je češća u grupi sa lošijim imovnim stanjem (grafikon 7) ali nema razlike u navici pušenja niti u odnosu na fizičku neaktivnost u slobodno vreme ili na poslu. Objektivnim merenjima je utvrđeno da je najveći broj gojaznih u grupi sa najboljim imovnim stanjem. Prosečan broj faktora rizika ne pokazuje značajne razlike među ovim grupama dok je prosečan broj oboljenja veći među najsiromašnijim slojevima stanovništva.

Grafikon 7. Distribucija ispitanika sa hipertenzijom u odnosu na imovno stanje
    Ogromnoj većini stanovništva Jablaničkog okruga pristupačna je osnovna zdravstvena zaštita i nema značajnih razlika u njenom korišćenju između ljudi različitog materijalnog stanja. Nema razlika u oceni zadovoljstva radom lekara opšte medicine i materijalnim stanjem i ono je veliko u svim grupama. Bolničko lečenje su podjednako koristili svi, nezavisno od materijalnog stanja i nema značajnih razlika u oceni zadovoljstva bolničkim lečenjem.
Diskusija
    Poslednjih decenija mnoge zemlje sve veću pažnju usmeravaju na uticaj socioekonomskog statusa na zdravlje i zdravstvenu zaštitu. Istraživanja pokazuju da sa povećanjem društvenog proizvoda ljudi žive ne samo duže, nego su i zdraviji. Ovaj efekat na zdravlje i kvalitet života je veći u manje razvijenim sredinama nego u razvijenim, a naročito ako se rast društvenog proizvoda reflektuje na smanjivanje siromaštva i bede, jer je oko 75% nejednakosti u zdravlju posledica socioekonomskih nejednakosti. Studije Svetske banke su takođe potvrdile da postoji jaka povezanost između zdravlja i socioekonomskih uslova, posebno između zdravlja i prihoda stanovništva i zdravlja i nivoa obrazovanja.
Socioekonomske nejednakosti se mogu definisati kao razlike u prevalenciji ili incidenciji zdravstvenih problema među ljudima različitog socioekonomskog statusa. U merenju socioekonomskih nejednakosti koristi se pragmatski pristup zdravlju, tj. prisustvo ili odsustvo zdravstvenih problema. Najčešće se koriste dva osnovna indikatora - morbiditet i mortalitet i kad god je moguće i ostali indikatori zdravlja. Ove nejednakosti se obično mere kroz tri indiktora: zaposlenost, obrazovanje i imovno stanje. Podaci koji se rutinski prikupljaju ne pružaju kompletnu sliku o socioekonomskom statusu. Istraživanja putem anketnog upitnika omogućavaju da se upravo ti neophodni podaci za istraživanje zdravlja i zdravstvenih potreba različitih socioekonomskih kategorija stanovništva prikupe, analiziraju i prezentuju.
    U radu je analizirana zaposlenost kao jedna od varijabli socioekonomskog statusa iako i zanimanje predstavlja veoma važnu varijablu, jer ono s jedne strane određuje mesto osobe u socijalnoj hijerarhiji, a s druge strane ukazuje na izloženost određenom profesionalnom riziku u vezi sa radnim mestom. Zaposlenost se u ovoj anketi analizirala sa aspekta stanja zaposlenosti u trenutku anketiranja (zaposlen, nezaposlen, starosni, invalidski ili porodični). Potreba da se procenjuju zdravlje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite u odnosu na zaposlenost je potvrđena ovim istraživanjem, jer se uočavaju razlike među osobama različitog stanja zaposlenosti. Jedno od objašnjenja za uočene razlike jeste i da je moguće da su one nastale i kao proizvod korišćenja određenih statističkih metoda (te su, prema tome, arteficijelne) i da reflektuju različite okolnosti i uslove u kojima ljudi žive kao i različit način života različitih grupa stanovništva. Svakako da uticaj ima i starost ispitanika, o čemu treba voditi računa. Brojne studije koje su istraživale uticaj nezaposlenosti na zdravstveno stanje i rezultati tih istraživanja moraju se pažljivo razmatrati, obzirom na insuficijentnost pre svega same definicije nezaposlenosti. Kriterijumi nezaposlenosti uključuju različite stvari, jer grupa nezaposlnih zapravo predstavlja veoma heterogenu grupu. Studije koje su proučavale smrtnost nezaposlenih ukazuju na porast mortaliteta među onima koji su duže vreme bili nezaposleni. Obrazovanje je važna determinanta zdravlja jer predstavlja veoma jak prediktor za zdrav izbor ponašanja, što ima uticaja na riziko faktore, a time i na morbiditet i mortalitet. Mnoge studije su pokazale da osobe sa najvišim obrazovanjem imaju duže očekivano trajanje života u odnosu na grupu sa nižim obrazovanjem, što je potvrđeno i ovim istraživanjem. Obrazovni nivo se pokazao kao veoma značajna varijabla zdravlja jer su razlike među različitim obrazovnim nivoima visoko signifikantne u odnosu na ocenu zdravlja, faktore rizika i njihovu distribuciju. Istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da je broj pušača opao za 50% u periodu od 1958. do 1975. godine među osobama sa najvišim obrazovanjem dok se kod niže obrazovanih ljudi broj pušača nije menjao.
    Imovno stanje je indikator za čiju procenu postoje brojni problemi, jer ne samo da ljudi nerado daju podatke o svom imovnom stanju, nego se postavlja i pitanje na koji način meriti to imovno stanje. Najjednostavniji način (koji se koristio i u ovoj studiji) je ukupan prihod po članu domaćinstva, ali se tražila i subjektivna procena materijalnog stanja koja visoko korelira sa svim parametrima imovog stanja (posedovanje stana-kuće, veličina stambenog prostora, distribucija prihoda na hranu, komunalije, odeću i dr.), te je stoga za analizu uticaja imovnog stanja na zdravstveno stanje korišćena samo subjektivna procena. Imovno stanje se takođe pokazalo kao važna varijabla zdravlja. Studija Svetske banke i druge studije su takođe potvrdile da postoji jaka povezanost između zdravlja i socioekonomskih uslova, posebno zdravlja i prihoda stanovništva i zdravlja i nivoa obrazovanja. Od sve tri navedene varijable socioekonomskog statusa najteže je meriti i kvantitativno izraziti imovno stanje.
Zaključak
    Rezultati istraživanja ukazuju na postojanje značajne razlike u zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama različitih socioekonomskih kategorija stanovništva. Od sve tri varijable socioekonomskog statusa, najveći uticaj imaju obrazovni nivo i status zaposlenosti.
    S obzirom na značaj indikatora socioekonomskog statusa (zaposlenost, obrazovanje i imovno stanje) za formulisanje politike zdravlja u smislu njegovog unapredenja, a naročito tzv. neprivilegovanih grupa stanovništva, neophodan je monitoring kvantitativnih promena u zdravlju različitih socioekonomskih kategorija.

 

l. Musgrove P. Measurement of equity in health, World Health Statistics Quarterly 1986;39:325-35
2. World development report. World Bank; 1993
3. Martinov-Cvejin M, Jakovljević. Zdravstvena zaštita i zdravstveni potencijal. U: Udruženje pedijatara Jugoslavije. Zbornik radova. II kongres pedijatara Jugoslavije; 1998 20-26. IX;336
4. Jakovljević, Grujić V. Socioekonomske nejednakosti u zdravlju i metodologija njihovog merenja. Savezni zavod za zaštitu i unapredenje zdravlja 1996;45
5. Health 21: the Health for All policy for the WHO European Region - 21 targets for the 21. century. WHO 1998;171:7-15
6. Bevan G. Equity in the use of health care resources. Geneva: WHO/SHS/CC/91.1; 1991. p.34
7. Vagero D. Inequality in health - some theoretical and empirical problems. Sos Sci Med 1991;4:367-71
8. Illsley R, Baker D. Contextual variations in the meaning of health inequality. Soc Sci Med 1991;4:359-65
9. Stefansson CG. Long-term unemployment and mortality in Sweden 1980-96. Soc Sci Med 1991;4:419-23
10. Sprint I. Unemployment and health in macrosocial analysisl. Soc Sci Med 1982;16:1903-17
11. Westcott G, Svensson PG, Zollner HFK, Health policy implications of unemployment. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe; 1985
12. Holland W. Socioeconomic health ifferences. Eur J Publ Hlth 1997;2:221-2
13. Doll, Hill A. Mortality in relation to smoking: tren years observationos of British doctors. Brit Med J 1964;1:1460-7
14. Van der Meer JBW, Wan den Bos J, Mackenbach J. Socioeconimic differences in the course of health problems: the contribution of health services utilization. Proceedings of the Annual Meeting of the European Public Health Association. Budapest 1995.
 

Adresa autora: Dr Dušan Mitrović, Maksima Kovačevića 11, tel. 016/53-959, fax 016/244-910, e-mail:zzzleŽptt.yu
 

povratak na sadržaj