SAŽETAK
    Ispitivana je radna sredina i radnici Hemijske industrije "Nevena", Leskovac (pogoni: Kozmetika, Sapunara i Boje i lakovi). Analiziran je morbiditetni apsentizam za period od 1.1.1998 do 31.12.2000. godine u 487 radnika eksponirane grupe (E) i 306 radnika kontrolne grupe (K).
    Analiza morbiditetnog apsentizma je pokazala da su radnici E grupe značajno češće odsustvovali s posla, učestalost bolovanja bila je 3-6 puta veća u radnika E grupe. Najveći broj slučajeva odsustvovanja i najveći broj dana nesposobnosti zabeležen je u radnika pogona "Kozmetika", dok je stopa učestalosti odsutnosti na 100 radnika dnevna odsutnost, broj dana po jednom zaposlenom kao i broj dana po 1 slučaju bolovanja najveći u pogonu "Boja i lakova". Radnici E grupe su češće odsustvovali zbog bolesti srca i krvnih sudova (p<0,05), lokomotornog aparata (p<0,01) i mokraćno polnih organa (p<0,05). Radnici E grupe su imali i značajno češće bolovanja duže od 31 dana zbog navedenih bolesti.
Najčešći razlog odsustvovanja s posla radnika E grupe bile su bolesti respiratornog sistema i nervna i psihička oboljenja.
Dobijeni rezultati su pokazali da su radni uslovi mogli uticati na morbiditet i apsentizam posmatranih radnika.
Ključne reči: hemijski agensi i apsentizam radnika.

Uvod
    Apsentizam je veoma kompleksna pojava. Uzroci njegovog nastajanja su mnogobrojni. Izučavanje ove pojave zahteva specifičan pristup za svaku industriju i za svaku radnu organizaciju posebno.
    Potiče od latinske reči "absens" što u prevodu znači odsutnost sa mesta kome neko stvarno pripada. U praktičnom smislu se pod apsentizmom podrazumeva nedolazak na posao (izostanak s posla) u za to predviđeno vreme1.
    Apsentizam nastaje kao rezultat: nepovoljne sociopsihološke klime, teških radnih uslova, nesigurnosti, nedostataka radnih mesta, nedovoljne osposobljenosti radnika, neadekvatnog profesionalnog treninga, nepovoljnog socijalnog i profesionalnog statusa radnika, lošeg rukovođenja, nezdravih međuljudskih odnosa u radnom kolektivu.
Apsentizam se smatra odbrambenim mehanizmom od patogenih stresova koji ugrožavaju biološku homeostazu u sredinama sa naglašenom industrijalizacijom i urbanizacijom2.
    Najčešće se ipak pod apsentizmom podrazumeva odsutnost radnika koja traje najmanje jedan radni dan, kada to nije planirano, propisano niti očekivano od strane radne organizacije3.
    Danas se apsentizam smatra masovnom bolešću industrijskog društva4.
    Procenat dnevne odsutnosti radnika po raznim delatnostima vrlo je različit. U prerađivačkoj hemijskoj industriji najveća dnevna odsutnost radnika bila je u 1983. godini (7,3%) a u 1988. godini je znatno smanjena i iznosila je 5,4%. Iste godine, u proizvodnji kožne obuće i galanterije, dnevna odsutnost je bila (8,5%), u proizvodnji rude obojenih metala (7,9%) i u preradi nemetala (7,8%). Za period od 1990. godine i nadalje ovim podacima zvanično Republički zavod za zaštitu zdravlja ne raspolaže jer je tada prestao sa praćenjem apsentizma po granama delatnosti na nivou Republike.
    Cilj rada je da ispita mogući uticaj štetnog delovanja prisutnih hemijskih materija u radnoj sredini na zdravstveno stanje radnika praćen kroz morbiditetni apsentizam.

Metod rada i rezultati
    Predmet ovog istraživanja bila je radna sredina i radnici Hemijske industrije "Nevena" u Leskovcu. U okviru ispitivanja radne sredine obavljena je analiza mikroklimatskih faktora (vlažnost vazduha, strujanje vazduha, temperatura u radnoj sredini, osvetljenost i prisutnost buke) kao i fizičko hemijskih noksi. Analiziran je morbiditetni apsentizam za period 1.1.1998. do 31.12.2000. godine. U pogonima gde postoje različite hemijske nokse (Kozmetika, Sapunara, pogon Boja i lakova) kontrolnu grupu činili su radnici Radne zajednice.
    Kao izvori podataka za analizu apsentizma korišćeni su zdravstveni kartoni radnika i hranarinske liste-doznake koje su poslužile kao verodostojan dokument za pravdanje bolovanja i obračun nadoknade umesto ličnog dohotka, pri čemu su uzeti u obzir radni dani po odbitku nedelje.
    Odsutnost s posla zbog privremene nesposobnosti za rad posmatrana je kroz slučajeve (svako novo otpočinjanje odsutnosti s posla), dane odsutnosti s posla (neostvareni radni dani po odbitku nedelja, pri čemu se državni praznici uračunavaju).
Praćeni su sledeći parametri morbiditetnog apsentizma:
- prosečna stopa slučajeva odsutnosti s posla na 100 radnika
- dnevna odsutnost radnika na 100 zaposlenih

- broj izgubljenih radnih dana po jednom slučaju bolovanja
- broj izgubljenih radnih dana po jednom zaposlenom radniku.
^etiri napred prikazana parametra praćena su u odnosu na: - pol, starost radnika, dužinu radnog staža, kvalifikaciju, mesto stanovanja radnika (selo-grad), odsutnost po mesecima u godini i po međunarodnoj klasifikaciji bolesti. Svi dobijeni podaci obrađeni su po metodologiji rada za morbiditetni apsentizam1.
Rezultati ispitivanja u radnoj sredini su pokazali da su mikroklimatski faktori zadovoljavajući, sem lako povećane relativne vlažnosti vazduha "Sapunare" (izmerena 62% a dozvoljeno do 60%).
Dozvoljeno strujanje vazduha 0,5-1,5 m/sec izmereno 1,0 m/sec. Dozvoljena temperatura vazduha 18-23 izmerena 19,9 C, osvetljenost-faktor dnevne osvetljenosti 0,6-12% izračunata 6%, dozvoljena buka 85 Db izmerena 69Db. Svi faktori mikroklime su u granicama dozvoljenih.
Prisutne hemijske nokse u proizvodnim pogonima (izmerene i dozvoljene vrednosti) prikazane su u tabeli br.1. Na osnovu izvršenih merenja konstatovano je da je koncentracija pomenutih hemijskih materija u svim pogonima bila u granicama MDK po JUS-u.

Rezultati ispitivanja radnika
    Ovim ispitivanjem obuhvaćeno je 793 radnika. Od toga 487 radnika rade u proizvodnim pogonima ove fabrike i izloženi su profesionalnim štetnostima (eksponirana grupa) a 306 radnika radi van pogona u radnoj zajednici i čine kontrolnu grupu.

    U eksponiranoj grupi radnika bilo je 243 muškarca (49,9%) i 244 žene (50,1%), a u kontrolnoj grupi 191 muškarac (62,4%) i 115 žena (37,6%).
Prosečna starost radnika u proizvodnji iznosi 31,9±9,83 godine a kod neproizvodnih radnika ona je 40,3±9,39 godina. Među ispitivanim proizvodnim radnicima najveći broj pripada starosnom intervalu 30-39 godina (41,7%) i intervalu 40-49 godina (36,7%). Sličan je odnos i kod neproizvondih radnika.
Analiza strukture radnika po dužini radnog staža pokazala je da je najveći broj proizvodnih radnika sa stažom u intervalu 15-19 godina (27,3%) zatim 10-14 godina (21,9%). Prosečna dužina radnog staža proizvodnih radnika je 16.4 godine a kod neproizvodnih 16,9 godina što nije statistički značajno.
Iz grupe proizvodnih radnika 81,7% žive u gradu dok je taj procenat neproizvodnih radnika 90,5%.
U grupi proizvodnih radnika najviše je bilo KV radnika (48,2%) i radnika sa SSS (21,9%), dok je među neproizvodnim radnicima (38,9%) sa SSS a KV radnika (19,9%). Zabeležena je statistički značajna razlika među radnicima sa visokom stručnom spremom.

Diskusija
    Hemijske štetnosti organskog ili neorganskog porekla imaju štetno delovanje na kožu hematopoetski, respiratorni sistem a takođe deluju hepatotoksično i nefrotoksično bez obzira na agregatno stanje i puteve prodiranja u organizam.
Hemijske materije mogu delovati: iritativno, alergogeno, toksično, fibrogeno i kancerogeno. Svaka hemijska materija koja dospe u organizam može izazvati prolazna ili trajna oštećenja jednog ili više organa i sistema. Toksični efekti mogu biti lokalni ili sistemski. Ksenobiotici prodiru u organizam inhalacijom, ingestijom ili preko kože. Posle ulaska u cirkulaciju nastaje njihova distribucija u organizmu. Većina hemijskih supstanci se vezuje u cirkulaciji za proteine plazme, naročito za albumine i globuline. Distribucija hemijskih materija mnogo je brža u visoko perfundovana tkiva kao što su mozak, jetra, bubrezi. Proces biotransformacije u organizmu prolazi kroz dve faze, prva, koja obuhvata oksidaciju, redukciju i hidrolizu, dok je druga faza, faza konjugacije, gde se pod uticajem enzima iz produkata prve faze stvaraju inaktivni ekskretorni produkti. Izlučivanje ksenobiotika iz organizma odvija se preko izdahnutog vazduha, urinom, preko žuči, sluzokože digestivnog sistema, znojnih i lojnih žlezda, mlečnih žlezda, kose i noktiju4,6.
    Upoređivanje parametara morbiditeta i apsentizma između radnika eksponirane i kontrolne grupe pokazalo je da su radnici eksponirane grupe daleko češće odsustvovali s posla zbog bolesti nego radnici kontrolne grupe, u svim godinama posmatranog perioda (tabela br.2).
    Što se tiče frekvence korišćenja bolovanja, radnici eksponirane grupe su 3-6 i više puta u toku godine koristili bolovanje, a broj radnika koji nisu nikada koristili bolovanje u toku godine je znatno veći u kontrolnoj grupi.
Analizom morbiditetnog apsentizma po radnim jedinicama može se zaključiti da je najveći broj slučajeva odsutnosti i najveći broj dana nesposobnosti zabeležen kod radnika koji rade u "Kozmetici" u svim posmatranim godinama. Stopa učestalosti odsutnosti na 100 radnika, dnevna odsutnost, broj dana po jednom zaposlenom radniku kao i broj dana po jednom slučaju bolovanja bili su najveći u pogonu boja i lakova.
    Upoređivanjem strukture slučajeva odsutnosti zbog bolesti između radnika eksponirane i kontrolne grupe nađen je značajno veći broj slučajeva kod radnika Eksponirane grupe zbog bolesti srca i krvnih sudova (p<0,05), zatim oboljenja mokraćno-polnih organa (p<0,05) i oboljenja lokomotornog sistema (p<0,01) za sve tri godine posmatranog perioda. Analizom bolovanja koja su trajala duže od 31 dan nađeno je da su takva bolovanja znatno duža kod radnika eksponirane grupe i da su najčešći uzrok bolesti srca i krvnih sudova (21,87%), povreda na radu i van rada (18,75%), bolesti lokomotornog sistema (15,62%) kao i nervnih i psihičkih oboljenja dok su ostale bolesti manje zastupljene. Grupa autora je ispitujući sanitarno higijenske uslove rada i karakteristike morbiditeta radnika u industriji sumpora, zapazila da je bilo bolesti vezanih za neurozu sa privremenom nesposobnošću prouzrokovanom toksičnim dejstvom sumpornih jedinjenja na zdravstveno stanje radnika10.
    Upoređivanjem parametara morbiditetnog apsentizma za radnike eksponirane i kontrolne grupe zapaženo je da su radnici eksponirane grupe daleko češće i duže odsustvovali s posla u svim posmatranim godinama, što se tumači uticajem radnih uslova na nastanak oboljenja koja su izazvala apsentizam, jer apsentizam preovladava kod ljudi koji rade u proizvodnim zonama7.
    Kod radnika u pogonima sa vrlo lošim uslovima na radu najveći je broj slučajeva odsutnosti i najveći broj izgubljenih radnih dana zbog bolesti i povreda na radu. Ova je pojava najizraženija kod radnika pogona kozmetika i pogona boja i lakova.
Dobri radni uslovi omogućavaju razvijeniju identifikaciju sa preduzećem, jer kod radnika stvaraju osećaj da su važni i da zaslužuju takvu radnu sredinu. Iako faktori radnih uslova nisu tako snažni kao faktori motivisanosti ipak je neophodno učiniti ih što boljim, kako bi se izbegla nezadovoljstva12.
Najčešće su odsustvovali radnici starosnog doba 40-49 godina i starosnog doba 20-29 godina u eksponiranoj i kontrolnoj grupi.
    Što se tiče radnog staža, najviše su odsustvovali radnici sa radnim stažom 10-14 godina i 5-9 godina a najduže su odsustvovali sa radnim stažom 30 i više godina u eksponiranoj grupi i 25-29 godina staža u kontrolnoj grupi.
Po kvalifikacionoj strukturi iz eksponirane grupe najviše su odsustvovali KV radnici a najduže su bolovali VKV i NK radnici. U kontrolnoj grupi zabeležena je najveća odsutnost radnika sa SSS.
Najveći broj radnika odsustvovao je zbog bolesti respiratornog sistema, lokomotornog aparata, nervnih i psihičkih oboljenja, povreda na radu i van rada kao i nege člana porodice kako u eksponiranoj tako i u kontrolnoj grupi. Svi parametri morbiditetnog apsentizma pokazuju veće vrednosti za radnike koji žive na selu u odnosu na radnike koji žive u gradu. Dnevna odsutnost ovih radnika pokazuje porast po mesecima u godini što odsutnosti radnika sa sela daje sezonski karakter.
Zaključak
    Rezultati istraživanja su pokazali da su radni uslovi mogli uticati na nastanak većeg broja oboljenja odnosno odsustvovanja s posla, mada ne treba isključiti i druge faktore koji su verovatno na izvestan način učestvovali u nastajanju apsentizma radnika ove hemijske industrije (socijalni faktori, ekonomska kriza, motivacija i sl.).
 

 1. Djorđević V. Morbiditetni Apsentizam Beograd, 1990.
2. Cucić V. Socijalno medicinska dimenzija apsentizma i njegovih posledica. Revija rada 1984:6.
3. Djorđević V. Prilog poznavanju morbiditetnog apsentizma. Revija rada 1989;62:217.
4. Vidaković A. Medicina rada II. Beograd: KCS Institut za medicinu rada Beograd-Udruženje za medicinu rada Jugoslavije; 1997.
5. Djorđević V. Specifičnosti odsutnosti s posla zbog bolesti i socijalno medicinskih uzroka. Revija rada 1986;45:178.
6. Stanković D. Medicina rada. Beograd-Zagreb 1984. (669).
7. Muto T, Sakurai H. Relation between exercise and absenteeism due to illness and injuries in manufacturring companies in Japan. Occup Med 1993; 35 (10):995-9.
8. Kocijančić R, Milošević M. Uslovi rada, zdravstveno stanje i apsentizam radnika u prehrambenoj industriji. Medicinski podmladak 1979;31(1:93-9).
9. Dutsenko A, Gvozdeva LL, Shabolina TA et all. Labor conditions and morbidity with temporary disability in workers of the excavation teams engaged in the Karaganda open coal mines. Gig Tr Prof Zabol; 1991(7); P12-5.
10. Schepantan VM, Shapiro LL, Nagornaia AM. The sanitary hygiene conditions of the work and morbidity characteristics of workers in the sulfur industry. Gig Tr Prof Zabol; 1991, (11)P15-7.
11. Guzina M. Motivacija za rad i zadovoljstvo poslom radnika. Beograd: 1988.
12. D. Stjepanović-Zaharijevski. Moć i nemoć žene. (doktorska disertacija) Niš: Prosveta Niš, 1999.
 

Adresa autora: Dr Radojka R. Andjelković-Jovanović, Leskovac, Dubočica br. 11, tel. 214-020 i 241-405
 

povratak na sadržaj